Никола Тесла посетио Београд почетком јуна 1892.

Никола Тесла посетио је Београд почетком јуна 1892. године, а млади иноватор који је већ стакао славу одушевљено је дочекан као сународник чији су проналасци представљали јединствен допринос напретку човечанства.

Тог пролећа Тесла је допутовао у Европу пре свега намеран да види мајку, чије је здравље било нарушено.

Запутио се потом у Будимпешту, која је имала важну улогу у његовом формативном периоду иноватора. Док је боравио у престоници Угарске посетила га је званична делегација Београда с циљем да га убеди да посети Србију.

Занимљиво је, из данашњег угла гледано, да је Тесла у ондашњој нашој штампи представљан као електротехничар.

Иако је у то време имао 36 година, Тесла је до тада већ регистровао већину патената који су га учинили познатим. Иза њега је већ био разлаз са Едисоном, највише због Едисонових претходних високих улагања у енергетска решења темељена не коришћењу једносмерне електричне енергије.

Пошто је Тесла напротив заговарао наизменичну електичну енергију, као неупоредиво рационалније решење, уследио је не само разлаз него и сукоб.

Вестингхаус му је потом понудио врло повољан уговор, који ће сам Тесла доцније поцепати пошто се Вестингхаусова пословна империја нашла, финансијски, у безизлазној ситуацији.

Милован Маринковић, тадашњи градоначелник Београда, послао је, вероватно и на сугестију првака ондашње Инжењерске коморе депутацију у Будимпешту, како би позвали славног иноватора да посети Србију, и тиме, како је наглашено "учини част престоници свога племена". Поменута је била и помоћ око електрификације београдске вароши.

Прича о модернизацији није тада помињана само утиска ради, јер је управо под Маринковићевом управом, крајем те 1892. године у Београду пуштена у рад прва трамвајска линија.

Тесла је позив прихватио нагласивши патриотске мотиве. Молио је такође да се његовом доласку не придаје велики значај.

На београдску железничку станицу композиција у којој се налазио Никола Тесла пристигла је 1. јуна, око 22.30. по грегоријанском календару. По тада званичном јулијанском, био је то 20. мај.

Дочекан је одушевљеним усклицима масе. Утисак који је пренела ондашња штампа била је извесна његова нелагода, па и апел на рационалније понашање.

Дочекали су га председавајући општине Београда Милован Маринковић, чланови званичног Одбора за дочек, међу њима бројне угледне личности као професори Милан Андоновић, архитекта Милан Капетановић, Марко Леко, низ званичника и грађана, укључујући великошколце, гимназијаце, ученике Богословије.

Заједно са Маринковићем и професором Љубомиром Клерићем, одвезен је потом у хотел "Империјал" где је преноћио. То здање налазило се на простору данашњег Платоа између зграда Ректората универзитета и Филозофског факултета.

Током преподнева 2. јуна посетио је Андру Николића, писца и књижевног критичара, ондашњег министра просвете и црквених дела, државног саветника и потоњег преседавајућег Народне скупштине. Било је речи о предстојећој сарадњи, која се поред лепих обећања углавном није остварила, укључујући нову посету Србији, што је Тесла тада обећао.

Примио га је краљ Александар Обреновић, а званична аудијенција била је у здању старог двора, или Конака, дела дворског комплекса у краља Милана, који је срушен после Мајског преврата 1903. Био је то једносатни разговор, који је штампа представила као жив и занимљив. Краљ Александар Обреновић није тада имао ни пуних 16 година, земљом је владало Намесништво чија је прва личност био угледни, искусни политичар, Јован Ристић, који је био намесник и током малолетства Александровог оца краља Милана.

Одликован је Орденом св. Саве ИИ степена, иако је претходно било извесних недоумица да, можда то неће отежати Теслин статус грађанина САД.

Следили су такође разговори са Јованом Ристићем, члановима Владе, ручак у хотелу "Империјал" па око 15.00 посета Великој школи, где га је дочекао целокупан тада невелики професорски састав.

Представљена му је и ондашња, додуше скромна, поставка Народног музеја као и Националне библиотеке. Та тела била су смештена у згради данашњег Ректората, капетан Мишино здање, као и Велика школа.

Приказан му је том приликом изум Љубомира Клерића, назван полипантограф, једна врста писаће машине.

Обратио се притом, у 16.00, у свечаној сали Ректората, не само званичницима него и присутним грађанима, углавном великошколцима, студентима. Обраћање је отворио ондашњи ректор, физичар Коста Алковић.

Усхићење је било обострано. Између осталог рекао је "Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више".

Током поподнева приређен је концерт у његову част у калемегданском парку. Извођена су дела Биничког, Мокрањца, Јосифа Маринковића, Даворина Јенка. Наступала је музика Дунавског пука којом је дириговао Даворин Јенко, а затим и хор Облић.

Извођење је телефонском линијом, што је тада било модерно, преношено и у Нишу.

Приређена је такође свечана вечера на Топчидерском брду, у здању Вајфертове пиваре, уз присуство стотинак одабраних званица. Поред више свечаних обраћања, говора и здравица, па и подужег Теслиног емотивног обраћања, присутнима се обратио и професор Ђорђе Станојевић, најзаслужнији за почетке електрификације Србије, настојећи да присутнима стручно представи доприносе, заслуге, иноваторска постигнућа Николе Тесле.

Песму у Теслину част, написану тим поводом, прочитао је, како је забележила ондашња стампа, врло емотивно, чика Јова Змај, на шта је Тесла реаговао видно потресен.

Сутрадан, 3. јуна, у раним јутарњим сатима, Никола Тесла напустио је Београд, запутивши се потом из луке Авр у француској Нормандији, пут САД.

Током наредних година уследиће нови Теслини изуми, као и дела по којима је упамћен, попут изградње електране на Нијагарином водопадима или упечатљиви експерименти у лабораторији у Колорадо Спрингсу.

Никола Тесла, један од најчудеснијих умова који људска историја познаје, чији изуми су преобразили човечанство, овај свет напустио је 7. јануара 1943. у 86. години.

Иако је својим изумима, са регистрованих око 300 патената, неизмерно задужио човечанство, овај свет напустио је сиромашан, усамљен, доживљаван као особењак.

Ондашњи њујоршки градоначелник Ла Гуардиа приметио је: "Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаће још веће". Испраћен је, по сопственој жељи, композицијом "Аве Марија" Франца Шуберта, и песмом "Тамо далеко".