Вештачкој интелигенцији су недокучиви људска креативност и хумор

Сликар Марко Кусмук је изјавио да му је похвалом дао додатни ветар у леђа Момо Капор, да му је била част да његову изложбу отвори Емир Кустурица, и да су вештачкој интелигенцији недокучиви људска креативност и хумор.

Кусмук је рекао за Тан‌југ да му је награда "Момо Капор" јако драга, не само зато што су обојица Сарајлије, већ што од детињства прати све што је Капор (1937-2010) сликао и писао.

Истакавши да воли Капоров цртеж, Кусмук је додао да је то радио са лакоћом и да његове илустрације одлично прате његово писање.

Кусмук је рекао да је награду "Момо Капор" за сликарску уметност, која му је недавно уручена у Скупђштини града Београда, примио емотивно, пошто је имао прилику да упозна Капора у кратком сусрету када се припремао за ликовну академију.

"Допали су му се моји радови. Говорио ми је: 'Као уметник само не смеш да се уозбиљиш'. На додели награда сам рекао: 'Надам се да се нисам уозбиљио'", рекао је Кусмук.

Признавши да је младом уметнику велика ствар шта ће неко од старијих стваралаца рећи и како ће га мотивисати, Кусмук је истакао да је Капор имао речи хвале за његов рад, што му је био додатни ветар у леђа.

Напоменувши да је поред талента важна љубав ка послу, Кусмук је додао да га у стваралаштву нису покретале награде, "већ лично, дневно задовљство на крају радног дана".

"Циљ је да имамо дневне ресете среће, који ће нас покретати за разне друге ствари", навео је Кусмук.

Говорећи о изазовима са којима се сусрећу млади ствараоци, Кусмук је оценио да на овим просторима нема добро изграђеног система галерија и музејских простора који сарађују са младим уметницима.

"Држава субвенционише и погура уметнике, али не све, и одабири који се праве често неком знају изгледати неправедно. А до иностранства треба дуг пут", оценио је сликар.

Кусмук је рекао да је за успешно бављење сликарством потребно, поред талента, да се све коцкице сложе, односно срећа, а "најважнија је љубав према позиву, и кад у неком моменту не иде најбоље".

Детињство је провео у атељеу свог оца сликара Зорана Кусмука, али млађи Кусмук је истакао да га никада није форсирао да се бавио сликарством већ је поступио најисправније и пустио га да сам одабере чиме ће се бавити.

Иако је са Пала пријемни полагао и у Требињу, Кусмук се определио да у родном Сарајеву студира ликовну академију, коју је завршио и његов отац, а имали су и исте професоре Бошка Кућанског (1931-2016) и Бору Алексића (1936-2019).

Кусмук је рекао да би сви сликари волели да нису морали радити по наруџби и да могу истраживати свој правац, а да њихова дела након изложбе откупе колекционари.

"На почетку сам морао, а и интересовало ме, да видим када неко поручи шта се ту ради. Никад нисам прихватио да насликам како ти хоћеш, али ми се дешавало да имам дискусију и да превагне на моју страну", рекао је уметник.

Кусмук је навео да сада не ради по наруџбини, већ за себе, али и "по жељи ако неко дође и допадне му се неки формат".

У његовом стваралаштву постоје слике на којима има више разлићитих праваца и техника, а Кусмук је додао да један вечи формат може имати и пет различитих техника.

Према његовим речима, "рад постаје богатији ако има делове рађене акрилом или део који се обради додатно уљем".

"Тешко ми је такву слику направити у једној техници и сврстати у један правац, зато што ту има и апстракције, неких плоха које припадају надреализму, има ствари које обрадим као hiperrealizam", навео је уметник.

Кусмук је приметио да има јако добрих сликара који раде на улици и плажи, који знају да пренесу портрет савршено, али залутају у композицији.

Према његовим речима, уметник треба знати како да пренесе свој рукопис, да потрет буде његова прича, односно да му да ноту измена карактеристичних за његов стил.

"Хоће ли око бити замагљено, уво веће, део је вашег темперамента и потребе да искажете нешто. У ту игру улазе и боја, форма, облик, композиција. То је игра без краја. Најлепши чин стварања је што се ми играмо", навео је Кусмук.

Током студирања узор му је био Микеланђело, као и египатске фигуре, док данас сматра да је светски уметник број један немачки сликар и скулптор Анселм Кифер (Киефер) и желео би да постигне такву врсту успеха на крају каријере.

"Ту се морају потрефити услови. Да имамо срећу кроз живот и позицију где ћемо се родити, то се јако гледа данас. Нажалост је важно, зато што сам имао прилику да видим разлоге што нешто може, а нешто не може", навео је сликар.

Кусмук је додао да је у иностранству, где се често мењају трендови, битно и где сте, одакле сте, које је ваше опредељење и шта желите да кажете.

Говорећи о утицају дигиталних револуција на уметност, Кусмук је рекао да и сам црта на таблету, и да је вештачка интелигенција блиска дизајну, где јако може да помогне.

Кусмук је ипак оценио да су креативност и хумор недокучиви вештачкој интелигенцији и да је остављено само нама људима да владамо тиме.

Присетивши се позива да као млад уметник 2010. године излаже у галерији "Мацола" на Мећавнику, Кусмук је навео да су се Емиру Кустурици допали његови радови и имао је част да му редитељ отвори изложбу.

"То ми је отворило сва врата после тога, није битно да ли је био Београд или нека изложба у Милану. То ми је донело зрно среће. Тада сам видео да (Кустурица) јако добро познаје чиме се ја бавим и генерално уметност", рекао је Кустурица.

Према његовим речима, тада је дошло и до сарадња око воштане фигуре холивудског глумца Џонија Депа, која "није била срећно решење, није личио".

"Направили смо исправку и бољег, који је био добар", навео је Кусмук.

У Кронен галерији у Цириху 11. јуна, Кусмука очекује изложба "Ко је ко", коју је са Вељком Ваљаревићем поставио у београдској галерији "Сањај".